Благослови храма у мом животу

    Благослови храма у мом животу

    Моја љубав према храму потиче још из детињства, кад сам за њега знао само са слика и из прича. Сваки пут када су се моји родитељи враћали из посете храму у Швајцарској, у Берну , увек су деловали срећније и расположеније него пре - и увек су доносили укусну швајцарску чоколаду. На тај начин сам већ као мали стекао веома позитивну повезаност са Домом Господњим.

    Када сам имао 13 година, имао сам прилику да први пут видим храм и уђем у њега. Чак и само док сам посматрао његову спољашњост био сам ганут светошћу и чистотом храма. У самом храму осећао сам се близу Небеса. Та осећања су током година постајала све дубља и јаснија.

    Изнад врата храма пише: Светост Господу. Дом Господњи

    Господ Исус Христ је заиста Господ храма. Ти свети домови су посвећене Њему и нашем Небеском Оцу. Храмови су посвећени присуством Светог Духа. Христ је извор моћи и светлости која произлази из храма. Сви симболи и завети, сви обреди у храму указују на Њега и Његово велико Помирење и помажу нам да постанемо више попут Њега.

    Старешина Хелмут Д. Вондра
    Старешина Хелмут Д. Вондра Обласна Седамдесеторица

    У нашем свакодневном животу често је пуно буке и превирања. Заборављање на њих, с времена на време, одлазак у Дом Господњи и отварање према окружењу мира и светости доноси мир нашој души.

    У овом чистом окружењу нам је лакше да пронађемо одговоре на најдубља питања и недоумице. У својој првој поруци као председник Цркве, председник Нелсон је обећао следеће:

    „Храмски обреди и завети које склапате кључни су за јачање вашег живота, вашег брака и породице, као и ваше способности да се одупрете нападима противника. Ваше богослужење у храму и ваша служба за претке у њему благословиће вас већим личним откривењем и миром и утврдиће вашу посвећеност да останете на путу завета.ˮ[1]

    Испуњење великих обећања која примамо у храму зависи од тога колико верно држимо храмске завете и колико се заправо посвећујемо Господу и Његовом делу.

    Не морамо бити савршени да бисмо ишли у храм и примили дивне благослове који нас у њему очекују. Међутим, треба да се трудимо у смеру потребне достојности и приносимо жртву скрушеног срца и раскајаног духа.[2] За мене то значи да морам развити покорно, меко срце - срце које је у складу са мојим Оцем на Небу. Раскајан дух за мене значи да сам усвојио дух поштења, да сам свестан својих несавршености и да ми је потребна Господња помоћ да бих се вратио свом Оцу на Небу.

    hram

    Господ jе обећао:

    Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се испунити Светим Духом.[3]

    Највећи благослов који сам доживео у Дому Господњем био је то што сам могао да поставим темеље за вечну породицу са својом вољеном супругом. Због храмских завета и власти печаћења који се тамо примењују, имамо обећање да ће наш брак трајати за време и сву вечност ако останемо верни заветима. Имамо обећање да ћемо заједно са својим најдражима живети заувек у присуству Исуса Христа и нашег Небеског Оца.

    Испуњење овог обећања вреди сваке жртве.

    Будимо људи који долазе у храм што чешће да бисмо се посветили и очистили, да бисмо добили откривење и моћ са висина, да бисмо служили својим прецима, и преко завета Јеванђеља и Христове милости примили све благослове које наш Небески Отац има за нас.

     


    [1] Порука Првог председништва за 16. јануар 2018.

    2 3. Нефи 9:20

    3 3. Нефи 12:6