Прескочи главну навигацију

Породично кућно вече

family

Због тога што волим своју породицу, увек сам се трудио да будем пример: да објасним, уверим, покажем, молим се, постим, играм се, исправим и будем исправљен, као и да извршим обреде спасењa за своју породицу и, да колико год је то могуће, следим пример нашег Спаситеља Исуса Христа на начин на који је Он служио својој деци.


„И опет, имају ли родитељи децу у Сиону, или у неком од кочића његових који су организовани, а не уче их да схвате учење о обраћењу, вери у Христа, Сина живога Бога, и о крштењу и дару Светога Духа полагањем руку, када напуне осам година, грех да буде на главама родитеља.”1 „…[С]ледећи пример Спаситеља нашег, у складу са оним што нам Он заповеди, биће вам добро на дан суда. Aмен.”2


Исус Христ нам је поставио пример у свему: крштењу, молитви, расуђивању, мудрости, саосећању, опраштању, понизности, послушности, милости, љубазности и уверавању.

Један од алата који имамо у Цркви да јачамо, уједињујемо, правимо планове, постављамо циљеве, молимо се, одговарамо на доктринарна питања и да проведемо радосно време је породично кућно вече, где можемо показати пример Исуса Христа.

Као што пише у Gospel Teaching and Learning – Seminaries and Institutes of Religion (Приручнику за семинар и институт - Јеванђеоско поучавање и учење): „Волео их је, молио се за њих и без престанка им служио. Проналазио је прилике да буде са њима и да покаже своју љубав. Знао је њихова интересовања, наде и жеље и оно што се дешавало у њиховим животима.

Знао је ко су и ко могу да постану. Открио је јединствене начине да им помогне да уче и напредују - начине намењене само њима. Када су се спотицали, није их се одрекао него их је и даље волео и служио им.

Припремио је себе… Тражио је вођство свог Небеског Оца.”3

Понекад је највећи изазов жеља да имамо савршено породично кућно вече. Сећам се тешкоћа које смо некада имали у усклађивању правог дана у недељи и проналажењу правог распореда усред школских обавеза, али са равнотежом и мудрошћу увек смо проналазили решење за наше изазове.

fam 2

Сећам се да су међу нашим најбољим кућним вечерима биле оне када смо позивали мисионаре да доведу своје истраживаче у наш дом пре њиховог крштења, тако да су могли да виде како се у мормонској породици одржава породично кучно вече, а и да их поучавамо Јеванђељу. То су увек били тренуци испуњени духовношћу које су наша деца волела.

Како што је написано у Прогласу о породици: „Муж и жена имаjу свечану одговорност да се воле и брину jедно о другом и о своjоj деци. Деца су наследство од Господа” (Псалам 127:3). Родитељи имаjу свету дужност да своjу децу подижу у љубави и праведности, да обезбеде њихове материjалне и духовне потребе, да их поучаваjу да се међусобно воле и служе jедни другима, да их уче да се придржаваjу Божjих заповести и да буду грађани коjи се придржаваjу закона где год да живе. Мужеви и жене - маjке и очеви - сматраће се одговорнима пред Богом за неиспуњавање ових обавеза.”4

Још нешто што смо имали током породичне кућне вечери у својој породици било је поучавање самосталности. Увек смо били отворени са својом децом и увек смо заједно одлучивали о свом начину живота и како га можемо остварити. Још једна породична мотивација била је да научимо колико је породично име важно, да оставимо породично наслеђе и због тога смо поучавали да „божански план среће омогућава одржавање породичних веза и након смрти.”5

На породичним кућним вечерима смо учили о плану спасења, како имати вечну перспективу, схватајући да „истинито учење, када се разуме, мења ставове и понашање.”6 Сврсисходно смо путовали у храм да бисмо извршили обреде за своје претке, и то је увек утицало да осећамо да смо вечно повезани са свима њима.

1Учење и завети 68:25

2Moрмон 7:10

3Gospel Teaching and Learning, p. V – Seminaries and Institutes of Religion

4Породица - Проглас свету, 6. пасус

5Породица - Проглас свету, 3. пасус

6Boyd K. Packer, „Little Children,” Ensign, нов. 1986, стр. 17.