Прескочи главну навигацију

Порука обласних вођа - Дан Шабата у Цркви

Порука обласних вођа - Дан Шабата у Цркви


10 АВГУСТ 2016

старешина Франциско Руиз де Мендоза,
Шпанија Обласна Седамдесеторица

Са говoром старешине Нелсона на априлској генералној конференцији 2015, у Цркви је дошло до обнављања нагласка на светковање дана Шабата. Светковањем Шабата можемо уживати у њему и искусити мноштво благослова које Бог једва чека да излије на нас. Као што је старешина Нелсон напоменуо, Шабат је трајни завет између Господа и народа Израеловог (Излазак 31:13, 16) и подсетник на чињеницу да Бог може посветити свој народ. Спаситељ је рекао да је Он Господар од Шабата (Лука 6:5) и, у овим последњим данима, недвосмислено нас је подсетио да треба да светкујемо Шабат (УИЗ 68:29).

Битан део придржавања ове заповести је одлазак у Цркву недељом и узимање причести: „похађај дом молитве и приноси сакраменте своје у свети дан мој” (УИЗ 59:9). То је неопходно чинити како бисмо сачували себе неукаљаним од света (видети УИЗ 59:9). Будући да зависи од Помирења, обред причешћа је средиште нашег богослужења чинећи тако „састанак причешћа најсветијим и најважнијим састанком у Цркви” (старешина Далин Х. Оукс, октобарска генерална конференција 2008). У мери у којој се припремимо за тај обред и тај састанак, показаћемо Господу да разумемо значај Његовог помирења и да смо озбиљни у вези са својим заветима са Њим. Благослови које можемо имати због узимања причести су одговарајући и безбројни, и могу утицати на наше животе као и на животе оних око нас. Сарадња са одељењским саветом и бискупством, како бисмо имали духовни састанак причешћа, саставни је део наших личних напора да постанемо више налик нашем Спаситељу и на тај начин се квалификујемо да будемо светло другима.

Како причешће можемо учинити приликом за сопствено напредовање као и оних у нашем окружењу? Размислимо на тренутак о састанку причешћа какав би Господ желео да имамо. Није ли то састанак на коме ће Дух бити присутан, а ми ћемо бити духовно исцељени када се заветујемо са Богом да смо вољни да преузмемо на себе име Његовог Сина и увек Га се сећамо и држимо заповести Његове како би Његов Дух увек био са нама (видети УИЗ 20:77)? Зар не бисмо чезнули за таквом врстом састанка и припремали се за њега током недеље? Зар не бисмо опростили другима њихове грешке према нама? Зар не бисмо тражили опроштај и дошли на састанак причешћа раскајане душе? Зар се не бисмо саветовали са члановима своје породице о томе како да састанак причешћа учинимо светим искуством? Зар не бисмо желели да и друге доведемо на такав посебан састанак? Господ jе обjавио: „Ако има неко међу вама јак у духу, нека са собом поведе онога који је слаб, да би се потакнуо са свом благошћу, те и он постао јак” (УИЗ 84:106). Није ли узвишено искуство са састанка причешћа изванредна прилика да постанемо јаки како бисмо помогли другима да и сами ојачају? Зар не би требало да позивамо друге, посебно оне који су мање активни или оне који још увек нису прихватили Јеванђеље, како би могли доћи Христу и постати усавршени у Њему (видети Moрони 10:32)?

Моја је молитва да сви можемо учествовати на састанку причешћа тако да то искуство значајно учини да Шабат постане милина (видети Исаија 58:13) не само за нас него и све оне за које смо одговорни као сведоци Господњег дела (видети УИЗ 88:81-82).

У име Исуса Христа, амен. 
RUIZ-DE-MENDOZA-Francisco_180x225.jpg