Прескочи главну навигацију

Хор и оркестар завршили европску турнеју, први пут после 20 година

Хор и оркестар завршили европску турнеју, први пут после 20 година

22 ЈУЛИ 2016

Мормонски хор и оркестар са Храмског Трга завршили су прву европску турнеју после скоро 20 година, са распродатим концертима и овацијама одушевљене публике. Хор и оркестар наступили су у Немачкој, у Берлину, Нирнбергу и Франкфурту; у Аустрији, у Бечу; у Швајцарској, у Цириху; у Белгији, у Бриселу; и у Холандији, у Ротердаму. У периоду од 20 дана, од 27. јуна до 16. јула 2016. године, чланови Хора и оркестра, сви добровољци, одрекли су се летњег одмора, оставили вољене, и кренули на далеко путовање да би поделили своју музику са европском публиком која их је топло поздравила.  

Директорка односа са јавношћу Европске области, Габријела Сиртл, рекла је: „Посета Мормонског хора и оркестра са Храмског Трга је велики благослов за чланове Цркве у Европи. Могу да виде хор уживо, а не само преко видео или сателитског преноса током генералне конференције. Осетила сам да су чланови Цркве или људи различитих вера као и они који не припадају ниједној, били уједињени током концерта у дивљењу према члановима хора, њиховој музици, посвећености и духу. Многи су рекли како су били ганути концертом, а посебно црквеним химнама.“

Таква осећања изразили су многе који су били на концерту, попут верског историчара Жан-Франсоа Мајера, који је присуствовао концерту у Цириху и касније на свом блогу објавио: „Чланове Мормонског хора не мотивише само љубав према музици, него и њихова вера.“

То је оно разумевање вере за које старешина Патрик Кирон, председавајући вођа Цркве у Европи, каже да је од виталног значаја. „Хиљаде људи је дошло да види хор и чује оркестар - и допада им се. Он нам помаже склапању пријатељстава. Помаже у разбијању неких устаљених предрасуда о нама и омекшава срца, а и сами чланови Цркве су уздигнути.“

Чланови Хора и оркестра такође осећају обавезу према музици мајстора, европском наслеђу које је у самој сржи хорске музике.

Чланица хора Кони Ериксон је рекла: „Када наступамо - када је наш ред да делимо музику и стварамо лепоту - желим да наша публика осети да узвраћамо изврсношћу и духом нашег извођења. Желим да се захвалим за њихове даровите композиторе, њихове музичаре и њихову народну музику. Надам се да осећају нашу искрену љубав према уметности и да су свесни да се њихов дар вратио са каматом.“ 

Али, можда највећа радост коју чланови Хора и оркестра осећају потиче од изражавања њихових уверења и љубави према Богу песмом.

Чланица хора Ребека Чејни је рекла: „Надам се да је публика могла да осети нашу љубав, не само према музици него и према њима. Надам се да је дух онога што смо певали дотакао њихова срца. Има нечега готово магичног у посебном осећању које Хор и оркестар повезује са публиком на нашим наступима. Надам се да су осетили то, да су били уздигнути и да ће њихови животи бити обогаћени овим искуством.“

„Понекад, у веома посебним тренуцима док певам у хору, осећам да додирујемо саме капије неба“, рекла је чланица хора Ребека Фарнсворт. „Када се то деси, једноставно не постоје речи којима би се то могло описати, тешко је певати и сузе ми навиру на очи. Посебан дух и тишина одбијају се од таванице и само се надате да публика осећа исто блаженство као и ви. Као да су анђели с вама.“

Соња Сперлинг Полтер, алт хора из Франкфурта, у Немачкој, имала је посебну поруку за људе у својој земљи. „Желим да публика зна да више од 400 људи на сцени није одлучило да дође у Европу да би видело културу, цркве, и пејзаже; да су најлепше ствари које виде људи за које наступају. Желим да публика зна да сви на сцени верују у добро у људима, да сви верују да постоји Бог који их познаје и воли, и да никада није касно за промене које ће нас учинити срећнима.“

bell lady motab.jpg