Прескочи главну навигацију

Зар немамо разлога да се радујемо?

Док је одрастала као чланица Цркве Исуса Христа, Милица је приметила да се многим њеним пријатељима то није свидело. Још у младом добу била је злостављана и психички и физички. Родитељи су одлучили да је пребаце у другу школу, међутим, злостављање се наставило.

slika

Свако јутро пре него што би кренуле у школу, Милица и њена сестра би се помолиле. На крају својих тинејџерских година, Милица се присећа: “Моји пријатељи су коначно почели да схватају да сам била одана својој вери у Исуса Христа”. Након низа година злостављања, коначно су почели да поштују њену оданост и веру. У тешким тренуцима, многи стихови су јој пружили духовну снагу, али један који јој је помогао да остане јака и испуњена радошћу у Христу налази се у Алми 26:35:


“Ево, зар немамо разлога да се радујемо? Да, кажем вам, откако је света не беше људи који имаху тако велик разлог да се радују као ми. Да, и радост моја заноси, и то до хвалисања у Богу своме, јер Он има сву моћ, сву мудрост, и сво разумевање. Он разуме све и милостиво је Биће, и то на спасење онима који се покају и поверују у име Његово.”


Мормонова књига је Милици дала снагу да савлада разна искушења и изазове. Многи инспиративни стихови из ове књиге охрабрили су је да гледа оно позитивно, пре него оно негативно у животу. А радост коју је осетила донела јој је повећану веру у Исуса Христа као Спаситеља, исцелитеља и утешитеља.