Прилике су бесконачне

    Прилике су бесконачне

    Током година упутили смо бројне позиве, питајући пријатеље и рођаке да нам се придруже на дечјем причесном састанку, на крштењима наше деце, када смо певали посебне музичке тачке, када смо држали говоре, када смо имали посебне састанке огњишта, или посете врховних власти, а и многе смо позивали у нашу кућу за породично вече или на вечеру са нама и са мисионарима.

    Прилике су бесконачне Можемо позвати оне који неко време нису долазили на црквене састанке или рођака који није члан да буде са нама када примимо нови позив, а можда чак и приликом заређења у позив. Можемо позвати наше пријатеље који нису чланови да нам се придруже на причесном састанку или на Недељној школи. Можемо их позвати ако поучавамо у разреду или ако износимо своје сведочанство на причесном састанку. Чак можемо позвати своје пријатеље да нам се придруже на пројекту служења под покровитељством Цркве, или да иду са нама у послуживање у болницу или старачки дом. Можемо их позвати у нашу кућу на ручак након цркве.

    Какав год да је позив, вероватно ће бити прихваћен ако се молимо за оне које позивамо, ако тражимо надахнуће у вези са врстом позива који да упутимо, ако постимо за њих, и ако поступамо у складу са тим. У већини случајева позив није довољан; можда ћемо морати да направимо планове за оне које смо позвали, и са њима. Можда желе да знају шта да очекују, или ће им можда требати превоз.

    Понекад су можда ти други, којима треба да помогнемо да дођу у цркву, они са којима увек идемо у цркву. То може значити да помажете члану породице тако што ћете припремити доручак или испеглати кошуљу или хаљину како бисте им уштедели време и омогућили да стигну на време. Такође може значити избегавање негативних коментара о састанцима или људима, тако да се они којима покушавамо да помогнемо могу усредсредити на позитивне ствари и наћи радост у одлажењу у цркву.

    Требало би да позивамо све, чак и оне за које мислимо да неће доћи. Док то чинимо, надам се да ћемо имати храбрости да позивамо имајући на уму обећање старешине Квентина Л. Кука: „Ако показујемо љубав, љубазност и понизност, многи ће прихватити наш позив. Они који изаберу да не прихвате наш позив и даље ће бити наши пријатељи.”3

    1 Dieter F. Uchtdorf, „Missionary Work: Sharing What Is in Your Heart”, Liahona, мај 2019.

    2 Quentin L. Cook, „Great Love for Our Father’s Children”, Liahona, мај 2019.

    3 Из истог извора.

    Прилике су бесконачне
    Старешина Алесандро Дини-Ћаћи Итаија Обласна седамдесеторица

    Током година упутили смо бројне позиве, питајући пријатеље и рођаке да нам се придруже на дечјем причесном састанку, на крштењима наше деце, када смо певали посебне музичке тачке, када смо држали говоре, када смо имали посебне састанке огњишта, или посете врховних власти, а и многе смо позивали у нашу кућу за породично вече или на вечеру са нама и са мисионарима.

    Прилике су бесконачне Можемо позвати оне који неко време нису долазили на црквене састанке или рођака који није члан да буде са нама када примимо нови позив, а можда чак и приликом заређења у позив. Можемо позвати наше пријатеље који нису чланови да нам се придруже на причесном састанку или на Недељној школи. Можемо их позвати ако поучавамо у разреду или ако износимо своје сведочанство на причесном састанку. Чак можемо позвати своје пријатеље да нам се придруже на пројекту служења под покровитељством Цркве, или да иду са нама у послуживање у болницу или старачки дом. Можемо их позвати у нашу кућу на ручак након цркве.

    Какав год да је позив, вероватно ће бити прихваћен ако се молимо за оне које позивамо, ако тражимо надахнуће у вези са врстом позива који да упутимо, ако постимо за њих, и ако поступамо у складу са тим. У већини случајева позив није довољан; можда ћемо морати да направимо планове за оне које смо позвали, и са њима. Можда желе да знају шта да очекују, или ће им можда требати превоз.

    Понекад су можда ти други, којима треба да помогнемо да дођу у цркву, они са којима увек идемо у цркву. То може значити да помажете члану породице тако што ћете припремити доручак или испеглати кошуљу или хаљину како бисте им уштедели време и омогућили да стигну на време. Такође може значити избегавање негативних коментара о састанцима или људима, тако да се они којима покушавамо да помогнемо могу усредсредити на позитивне ствари и наћи радост у одлажењу у цркву.

    Требало би да позивамо све, чак и оне за које мислимо да неће доћи. Док то чинимо, надам се да ћемо имати храбрости да позивамо имајући на уму обећање старешине Квентина Л. Кука: „Ако показујемо љубав, љубазност и понизност, многи ће прихватити наш позив. Они који изаберу да не прихвате наш позив и даље ће бити наши пријатељи.”3

    1 Dieter F. Uchtdorf, „Missionary Work: Sharing What Is in Your Heart”, Liahona, мај 2019.

    2 Quentin L. Cook, „Great Love for Our Father’s Children”, Liahona, мај 2019.

    3 Из истог извора.