Шта за мене значи породица?

    slika

    Већ као дечак много сам размишљао о томе како би било лепо да имам срећну породицу, ону у којој децу могу одгајати отац и мајка у правичној, искреној, мирној атмосфери топлог дома. Одрастао сам само уз мајчину љубав, јер је она остала удовица са деветогодишњом ћерком и два сина од годину и по и две године. Одгајала нас је дајући нам пример доброг родитеља и истрајала на томе док није дошло време за стварање властите породице. За себе могу рећи да ми је мајка својом истрајношћу и залагањем за своју децу, пружила диван узор показујући колико је породица важна и колико се родитељи одричу ради ње.

     

    Као што сам рекао, прво сам почео да размишљам, а после служења војног рока, почео сам и да планирам заснивање властите породице. У то време нисам био у цркви и нисам знао мерила, начела и наум који за нас има Небески Отац. Нашао сам се у безнадежној ситуацији из које нисам могао изаћи пуних пет година.

     

    Тада је све у мом животу стало, а не само планирање породице. Био сам у ситуацији да морам тражити нови круг пријатеља, ако сам хтео да опстанем. Свих тих пет година имао сам прилике да постанем лоша особа, што сам успео избећи. Снажанпример у томе увек је била моја мајка, која такође није себи допустила да подлегне разним и сталним притисцима друштва како би постала лошија особа. У то време психофизичко стање било ми је на најнижој тачки у животу - било је много непроспаваних ноћи, све време сам био незапослен, укратко, било је то најтежих пет година мог живота. Зог свега тога почео сам да губим сваку наду.

     

    Међутим, после пет година, почиње препород мог живота. Прво, неко ми је нашао посао са пуним радним временом. Готово истовремено - иако са тако лошом физичком кондицијом и изгубљеним самопоштовањем - почињем да се свиђам мојој садашњој животној сапутници Драгици, која у мој живот долази са својом децом Андреом и Томажем. После годину дана благословени смо нашим новим станом. Ускоро затим добили смо заједничку ћерку Мају, венчали смо се, и као шлак на торту, у наш живот ушло је јеванђеље Исуса Христа.

     

    Сви ови благослови догодили су се током пет година и били су ми одговор да сам према плану Небеског Оца, који познаје пут све своје деце, морао проћи кроз та искушења. Када сам постао члан Цркве Исуса Христа, то сам и боље разумео. Пошто нисам дозволио да због притиска друштва постанем не само лоша него и веома лоша особа, Он ме је почео толико обилно благосиљати све време, тако да се мој сан о породици коначно (с неколико година закашњења) и остварио. Са самог дна и без наде, изненада сам се нашао у породичној бајци. За мене је то било дивно чудо.

     

    Последњих деветнаест година моја породица је живела срећно са обновљеним јеванђељем Исуса Христа. Наша ћерка Маја сада служи као мисионарка у мисији Немачка, Аустрија, Швајцарска, где, како нам каже, ужива у сваком минуту службе.

     

    Сви имамо снажно сведочанство да је породица средишњи део Створитељевог плана за вечну судбину његове деце и да родитељи имају свету дужност да с љубављу и исправно одгајају своју децу како би се бринули о њиховим телесним и духовним потребама и подучавали их јеванђељу Исуса Христа. Небески Отац нам омогућава, кроз свете објаве и завете доступне у храмовима, да се вратимо нашој породици у Божје присуство и заувек се ујединимо. Љубав коју осећамо у својим породицама једни према другима снажно нас мотивише да остваримо тај циљ, а испуњавањем наших завета и држањем заповести постижемо узвишеност у највишој слави Божјој.

     

    Неизмерно сам захвалан Небеском Оцу на овој као и на многим другим животним лекцијама.